Titulom izbrisana negativna energija, najveći dobitnik - Srbija
Vreme čitanja: 4min | pon. 04.04.22. | 11:01
Reprezentativci iz Novog Beograda više se ne preispituju, ponovo plene u bazenu i odišu samouverenošću
Koliko je za Novi Beograd uoči Fajnal-ejta Lige šampiona i završnice domaćeg prvenstva bilo bitno da premosti psihološku barijeru, pobedi sebe i osvoji prvi trofej u istoriji, toliko je i za reprezentaciju Srbije to što su srpski klubovi produžili vladavinu Jadranom. Jer, okosnicu nacionalnog tima za predstojeća velika takmičenja – do kraja leta Srbija će u tri takmičenja napasti trofeje – čine igrači iz dva centra: Kragujevca i Novog Beograda.
Gotovo polovinu reprezentacije na okupljanjima u minulim mesecima činili su vaterpolisti novobeogradskog kluba i Radničkog, i dok su se Kragujevčani u proteklih godinu dana naosvajali trofeja – a videlo se kakav je to efekat proizvelo na karijeru Strahinje Rašovića – u Novom Beogradu sve do Fajnal-fora Jadranske lige neprekidno su se preispitivali. Evidentno je bilo da je u Novom Beogradu početni elan splasnuo, da su se javile sumnje. Završni turnir regionalne lige možda je bio i poslednja prilika za beg iz minus faze.
Izabrane vesti
Skinuo je Novi Beograd ogroman teret s pleća, stvoren je da bi podizao trofeje, a ne bio gubitnik velikih finala. A, kada se zapati gubitnički mentalitet i preovlada negativna energija, teško ih je iskoreniti. Zbog toga su veliki projekti u domaćem prvenstvu, ako imaju jaku konkurenciju, a Radnički to jeste u ovom trenutku, neretko mač sa dve oštrice. Od formiranja moćnog Novog Beograda svi su isprva videli samo korist za državni tim – mogao je da postane sušta suprotnost.
Poraz u finalu Kupa Srbije bio je opomena, a prvi trofej za Novi Beograd stigao je u pravi čas. Za dvadesetak dana pred renoviranom reprezentacijom Srbije je prva velika bitka od kada su se šestorica veličanstvenih penzionisala posle Olimpijskih igara u Tokiju, pred Delfinima je krajem aprila Fajanl-ejt evropskih kvalifikacija Svetske lige u Podgorici. Biće to najbolja priprema za Svetsko prvenstvo, koje se održava u Mađarskoj u drugoj polovini juna. Crpeće Srbija iz Novog Beograda velike resurse, pošto je sedam – osam igrača u prvoj fazi Svetske lige dobijalo pozive, a Dejanu Saviću nimalo ne bi bilo prijatno kada mu se projektovani nosioci na okupljanju pojavili sa srozanim samopouzdanjem.
Takav scenario izbegnut je pobedom Novog Beograda nad splitskim Jadranom, a u celokupnoj priči nije zanemarljiva činjenica ni što je srpski vaterpolo zadao novi udarac hrvatskom. Drugu godinu zaredom klub iz Srbije pokorio je Jadransku ligu, na klupskom nivou Srbija je ponovo odnela pobedu protiv Hrvatske, koja je takođe doživela smenu generacije, ali će i pored toga biti u krugu favorita za medalje na najvećim takmičenjima. Pogotovo na Evropskom prvenstvu u Splitu krajem avgusta i početkom septembra.
Srbija je prvi put od osnivanja regionalnog takmičenja imala dva učesnika na završnom turniru, drugu godinu zaredom su njeni predstavnici prigrlili pehar i dobila je novog šampiona. Takođe, po prvi put su sve nagrade završile kod igrača i klubova iz Srbije. Nikola Lukić iz kragujevačkog Radničkog bio je najbolji strelac ligaškog dela, dok je zvanje najkorisnijeg igrača Fajnal-fora Jadranske lige poneo Duško Pijetlović. Sve to pokazatelj je da se trenutno dobro radi i da je povećanim ulaganjima koja su dovela do povratka standardnih i povremenih reprezentativaca u domaći šampionat napravljen pun pogodak.
U Novom Beogradu i Radničkom dobila je Srbija dva različita centra. Kragujevčani su se okrenuli ka stvaranju igrača, dok je novobeogradski klub kao finansijski najmoćniji u zemlji okupio dobar deo vaterpolista koji će biti nosioci državnog tima u ovom kvalifikacionom ciklusu za Olimpijske igre u Parizu. Uspostavljena je ravnoteža i stvorena je podloga za promociju najtrofejnijeg kolektivnog sporta u Srbiji i afirmaciju mladih igrača. No, bez trofeja priča ne bi bila potpuna. Samo se konstantim boravkom na vrhu gradi pobednički mentalitet. Znaju to dobro u Radničkom, osetili su i u Novom Beogradu.
Laknulo je svima u Novom Beogradu posle podizanja prvog trofeja, led je probijen i nadalje će ih pratiti oreol pobednika, a ne moćnog tima od koga niko ne zazire. Što jeste bio slučaj u nekoliko prethodnih meseci.
„Osećaj je fenomenalan, ovaj tim je ispisao istoriju kluba. Osvojili smo prvi trofej za Novi Beograd i nadam se da je ovo samo početak što se tiče titula koje ćemo doneti klubu. Od izuzetne važnosti za nas je što smo podigli prvi trofej, izborili smo se sa tim teretom. Čestitam mojim saigračima i Jadranu na sjajnoj predstavi na turniru“, rekao je Viktor Rašović.
Od Viktora Rašovića, Dušana Mandića, Radomira Drašovića, Nikole Jakšića, Strahinje Rašovića i Đorđa Vučinića očekuje se da budu motor nove generacije Delfina, a od Duška Pijetlovića da kroz treninge i utakmice iskleše naslednika, i da na taj način tokom boravka u Novom Beogradu indirektno doprinese nacionalnom timu.
„Utakmica protiv Jadrana bila je teška, ali smo očekivali ovakvo finale. Mečevi za zlatne medalje su uvek zahtevni. Samo smo malo bolji tim od Jadrana. Naša odbrana je dobro funkcionisala drugi dan zaredom i to je bilo ključ uspeha. Popravljamo igru, što me ohrabruje pred nove izazove u Ligi šampiona i Superligi Srbije. Čestitam saigračima i klubu na prvom trofeju. Srećan sam jer sam deo ovog uspeha. Nadam se da je ovo samo početak i da ćemo nastaviti sa osvajanjem trofeja“, poručio je Duško Pijetlović.
Po pehar za Novi Beograd i Radnički, mnoštvo pobeda i podignuta forma pred reprezentivne akcije – teško da je mogao idealniji scenario za Srbiju.